Spec. kardiolog interniststa Kliničkog centra u Novom Sadu i spec. homeopatije
Ja sam doktorka Gordana Bojić, inače sam internista kardiolog u zvaničnoj klasičnoj ortodoksnoj medicini, mada se bavim i homeopatskom medicinom koju sam diplomirala. Tako da su mi na neki način poznata i klasična medicina, a i mnoge regije pored homeopatije iz alternativnih grana medicina. Tako sam i dospela u ostalom u ovu ordinaciju kod doktora Tasića, zato što sam bila jedan od onih lekara koji su bili jako znatiželjni da vidim i da saznam šta tu ima. U stvari šta hoću da kažem, hoću da kažem da svaki fenomen koji nije dovoljno objašnjen, da svaki fenomen koji je na neki način neobičan, u stvari prelazi u svojoj fazi prihvatanja kroz neke tri faze. Prva faza je "To je nemoguće!", druga faze ja "A tu možda nešto ima?!", i treća faza je "Ha to smo svi znali odavno!".
Pitali ste me kakav je stav zvanične medicine? Mislim da smo mi lekari tu negde na prvom ili drugom stavu, to je nemoguće ili tu možda nečega ima. Dok naši pacijenti znaju onu treću stvar već odavno, jer su isproblai to i osetili blagodeti i ovakvih grana alternativne medicine. Naime zvanična medicina još uvek ne pokazuje dovoljnu saradnju onolku koliko bi trebala i da pruži ruku da se te dve medicine na nekin način izmire, jer zvanična medicina jako malo zna o energetskoj medicini. Ona se prevashodno bavi fizičkim telom pacijenta i vrlo malo zna o elektromagnetnoj anatomiji čoveka koja postoji, o tome ste čuli od doktora Tasića veoma mnogo i ja to ne bih ponavljala mogu samo da kažem da sam na na neki način uključena u sve ovo kao jedan svedok sa strane ortodoksne medicine koji može da svedoči šta se sve dešavalo u ordinaciji u ovih prethodnih par godina, a da je prošao ogroman broj pacijenata u ovih deset godina koji mogu mnogo više da kažu nego što mogu ja.
Zadnje dve-tri godine sarađujem sa mnogim ljudima važnim za uspešan rad centra. Nisam ja jedini lekar, ima tu i mnogo drugih lekara, neki od njih su uključeni i bili pre mene, oni učestvuju i u vođenju evidencija, medicinske dokumentacije, koja je veoma bitna i koja služi kao neka vrsta dokaza da to je sve tako, potvrđeno je pre tretmana bioenergetskog i posle tretmana sa svim eventualno potrebnim podacima koji se odnose i na laboratoriju i na određene procedure dijagnostičke koliko su potrebne da se opet izvrše, naravno u zavisnosti od konkretnog slučaja.
I kažite, vaši utisci kao lekara? Moje lično mišljenje, kao i mišljenje mojih pacijenata, saradnika i kolega, jeste da je krajnje vreme da se zvanična i ortodoksna medicina pomire sa alternativnim granama medicina i da se shvati da u stvari ne postoje dve različite vrste medicine već da je sve to jedna medicina. Jedina, prava medicina je ona koja može da pomogne čoveku i ona treba da bude i prihvatljiva. Pri tome je bitno opet dve stvari po meni. Jedna je da svaki čovek ima pravo da odlučuje o tome kako i na koji način će da se leči.
Mi smo sada jedno demokratsko društvo i mislim da je veoma bitno da čovek ima pravo da se na taj način opredeli šta želi. Možda obe stvari želi da budu uključene. S jedne strane, a sa druge strane najvažniji princip koji mora da bude prisutan jeste da je najvažnije ne naškoditi. Vi ste čuli doktora Tasića da je on rekao da on nikom ništa ne obećava, ali uvek treba probati. Ovde nažalost, po onome što sam ja videla dolaze pacijenti koje klasična medicina na neki način odbacila, otvoreno rekla da više ne mogu da im pomognu. Ti su ljudi izgubili nadu sve do onog trenutka kada nisu došli u ovu ordinaciju, jer čovek nikad ne može da se pomiri da im nema dalje pomoći.
Ovde ima vrlo teških pre svega neuroloških slučajeva, to nije baš moja oblast kojom se ja direktno bavim, jer sam vam rekla da sam ja internista kardiolog, međutim ja sam na takvom radnom zadatku da u klasičnoj medicini sam ko azilijarni doktor koji vidi sve praktično grane medicine i kao internista i mogu vam reći da od svih tih stvari najteže su upravo te neurološke poverede, neurološke lezije, zatim poremećaj u razvoju na neurološkom nivou koji postoje gde klasična medicina ima sjajnu dijagnozu ali u terapijskom smislu ništa ne pruža. I tu doktor sa njegovim "zlatnim" rukama, kako on kaže božijim darom što on na neki način ima, može jako puno da pomogne.