Marko je rođen 17. septembra 1998. godine, prevremeni porod je bio sa dijagnozom neorizičanhipotoni oblik. Za doktora smo čuli kada je Marko imao godinu dana. Nismo ga odmah doveli na terapije pošto nisam verovala u sposobnosti dokotra Tasića. Sa terapijama smo počeli kada je Marko imao 16 meseci. U toj dobi Marko je mogao samo da sedi i to sedenje nije bilo stabilno, ljuljao se čak i u sedećem položaju. Nakon prve terapije Marko se sam postavljao u četvoronožni položaj, posle druge terapije počeo je da puže, nakon treće je počeo samostalno da zauzima sedeći položaj, znači iz ležećeg u sedeći da bi nakon šeste terapije počeo samostalno da pravi pet šest koraka. Samo da napomenem da na terapije nismo išli redovno, mesec za mesec, već smo pravili prekide nekad i po tri meseca. Nakon sedme terapije Marko je prohodao, što je za mene bajka. Ja sam mislila da on nikad neće stati na svoje noge i da neće nikad uzeti flašicu u svoje ruke, da nikad neće biti kao ostala deca. Sada vidim, i nada je još veća, da će Marko da stigne svoje vršnjake, da sa njima ide zajedno u školu, da se ponaša kao i sva druga zdrava deca.
Ne mogu vam reći koliko sam sretna zbog toga, zbog toga što postoji doktor Tasić koji može da nam pomogne. Ne znam kako da mu se zahvalim, njemu i bogu što ga je stvorio.
Graovac Marko danas nakon izlečenja
