TONCICA EVINA MAMA
Za dr.Tasica sam cula po preporuci i želela sam da odvedem Evu kod njega na lecenje. Eva je tada išla u vrtic Polheno u Starom trgu pri Ložu. Vecina mi je govorila da su te terapije samo bacanje novca i da su ti terapeuti ,,šarlatani’’, a da je autizam neizleciv. Ali ja sam uporna i želela sam da se sama uverim. Pozvala sam dr.Tasica i malo se raspitala da li je moguce pomoci mom detetu sa takvom dijagnozom. Na drugoj strani cula sam prijatan i ljubazan muški glas, što je u današnje vreme retkost. Rekao mi je: ,,Gospodo, autizam je izleciv i postoji nada da se vašem detetu pomogne. Rec da mu se može pomoci, još dugo mi je posle razgovora odzvanjala u ušima i dala mi jaku želju da pokušam sa terapijama.
Eva ima sestru bliznakinju i dve godine starijeg brata, zdrava su i vesela deca. Eva je dete koje je bilo zdravo do druge godine starosti. Preko noci se sve promenilo, kao da je neko ugasio svetlo. Nije više jela, nije spavala, postala je veoma agresivna. Nikoga nije puštala blizu sebe, ljutila se na sve, na odrasle i na decu, nije dozvolila da je obucem i obujem. Nastali su veliki problemi. U cetvrtoj godini su joj postavili dijagnozu autizam. Srušio mi se svet. Zašto baš moje dete da bude autisticno? Dr Tasic nije mario za veliku gužvu, jer se ceka i do pola godine, vec nas je odmah primio. Evu je bilo veoma teško odvesti na terapije, jer je bila hiperaktivna i imala je strah od svih ljudi. Nisam znala ni kako ce je primiti dr.Tasic. Imali smo malih problema u pocetku, ali se kasnije ona navikla na terapije i to se isplatilo. Posle prve terapije, koja je bila 02.08.2010. godine oko 13.20 h, sve se promenilo. Tada smo poceli da živimo. Prvi put posle šest godina prespavali smo noc. To je bio veliki uspeh. Eva je postala mirna devojcica i stvari su pocele da se vracaju na normalni put. Evu dovodimo na terapije vec dve godine. Veoma smo zadovoljni i srecni što se devojcica sto posto promenila na bolje. Pocela je da ide u školu Centar Dolfke Boštjancic na Igu. Pocela i je da cita.
Takav napredak je sve iznenadio. Eva sada zna da se potpiše, da crta, boji, a na pocetku nije znala ni olovku da drži. Potpuno se socijalizovala, voli decu, voli da se igra, voli cak i da se mazi. Sada je lako ici sa njom u šetnju. Veoma je pedantna sama se obuce, svuce i pospremi svoje stvari. Mogu reci da sam presrecna mama. Rezultati su bili vidni posle prve terapije. I dalje idemo kod dr.Tasica i verujemo u njegov rad. Evin napredak je dokaz za sve one koji su govorili da se Evi ne može pomoci. Moram da napomenem da sam veliku moralnu i finansijsku podršku imala od sestre i njenog muža, kao i od svojih kolega sa posla.
Hvala dr.Tasicu na strpljenju i zbog velikog Evinog napretka. Želim da mu Bog podari zdravlje i moc, da može još da pomaže neizlecivima i bolesnima.
Za roditelje koji imaju bolesno dete sa posebnim potrebama, dr.Tasic predstavlja svetlost na kraju tunela. Razveseli nas lepim recima i nadom.
Hvala dr.Tasicu za sve!
Eva i Toncica Troha
