Odakle dolazite?
- Dolazim iz Cikaga, U.S.A. .
Kako ste saznali za doktora Tasica?
- Saznala sam preko zajednickog prijatelja Zorana koji je takode ovde na tretmanu. Vratio se zadovoljan, oduševljen. Pitala sam ga da li misli da bi meni doktor pomogao? Rekao je da ce ga nazvati, tako je i ucinio. I došla sam...
Jel ovo vaš prvi dolazak na terapiju?
- Ne, drugi.
Kako se sada osecate?
- Osecam se veoma dobro.
Koliko ste imali terapija?
- Za jednu sedmicu imala sam dve terapije dnevno. Doktor mi je savetovao da ce širenje tumora biti sporije ukoliko se ukljuce dve terapije dnevno, pa smo tako i uradili.
Hocete li doci ponovo?
- Da naravno.
Osecate li se sada bolje?
- DA!
Šta mislite o doktoru?
- One je divan. Veoma sam mu zahvalna. Hodam bolje, osecam se bolje, nemam bolove i to posle samo jedne terapije.
Na kraju, možete li reci koji je razlog vašeg dolaska?
- Ja imam kancer koji se širi od grudi prema kostima, tzv metastaza. U trenutku kada sam to saznala nije bilo nije bilo nikakve nade za mene, bila sam izgubila svaku nadu. Cula sam za tu terapiju i odlucila da pokušam i presretna sam.Ponovo na svojm nogama.
Ponovo na svojim nogama
Kada je dr Lassiter Jonnie, rodom iz Micigena, po profesiji psihijatar u Cikagu, primala u svoju ordinaciju pacijente, imala je samo jedan zadatak - da im vrati nadu. Pošto život nema pravila dogodilo joj se upravo ono od cega strahuje svaki covek na zemljanoj planeti - da i sama ostane bez nade. Potpuno svesna položaja u kome se našla nakon što su joj pre dve godine konstatovali karcinom dojke, dr Lassiter Jonnie, kao iskusan Lekar pokušala je sebi da osmisli kako da što lakše (pre)živi postojece teške dane, pošto su joj njeni lekari prognozirali skori kraj. Bolest je napredovala tako da je gospoda Lassiter Jonnie ubrzo postala nepokretna, jer je rak uskoro poceo da zahvata i kosti. Pošto više nije mogla normalno da izlazi iz svoje kuce, pozvata je svoga prijatelja Zorana Grujovskog koji ima gradevinsku firmu u Cikagu, da joj napravi kružnu stazu, pomocu koje bi ona mogla uz pomoc kolica da silazi iz kuce i vraca se u nju. Tek tada je shvatila da je za nju jedan dan ima beskonacnu vrednost koja se ne može izraziti novcem.
O tome koliko bi vredelo da ona ponovo stane na svoje noge nije ni razmišljala, jer je to za nju bila nemoguca misija, o cemu njoj kao iskusnom psihijatru, nije pristajalo ni da razmišlja. Kada se covek nade u situaciji u kojoj se ona našla, on ima samo jedan cilj - da se izbegnu muke, koliko je to god moguce, jer se mnogo više ljudi plaši umiranja nego same smrti.
Kada je Zoran Grujovski tokom rada na stazi za kolica u njenoj kuci pricao, da se upravo vratio iz Jugoslavije sa terapije, kod doktora tradicionalne medicine iz Novog Sada dr Jovana Tasica, koji ga je izuzetno uspešno lecio od ciste na mozgu, precnika pet milimetara, koja se smanjila za 80 odsto, prvi put je shvatila da staza za invalidska kolica koja se za nju gradi, nije staza smrti, vec staza nade.
“Zamolila sam Zorana da pozove dr Tasica, o kojem mi je on sa takvim oduševljenjem pricao, i da ga pita, da li meni može da pomogne - priseca se dr Lassiter Jonnie na veceri u poznatom novosadskom restoranu. Jovan Tasic je odgovorio, da odmah mogu da dodem kod njega, i ja sam se u februaru ove godine, našla prvi put u Novom Sadu. Došla sam bez ikakvih predrasuda o zemlji o kojoj se u SAD-u zadnju deceniju govorilo vecinom u negativnom kontekstu i naišla na sasvim drugaciji život od onog kakav sam ocekivala. Došla sam u zemlju prijateljski nastrojenih ljudi koji hoce da pomognu i u jednu sasvim opuštenu atmosferu. Ako je istina da se Cuda dešavaju tamo gde se najmanje nadaš, onda se to meni upravo desilo u Centru dr Tasic u Novom Sadu, na drugom kraju zemaljske planete od moje kuce. Dr Tasic mi je preporucio dve terapije dnevno tokom citave sedmice, tvrdeci da ce se tako postici još bolji rezultati u sprecavanju širenja tumora, tako smo i uradili. Prosto nisam verovala šta mi se dogodilo za nedelju dana terapije. Ja sam imala kancer koji se širi od grudi prema kostima i zbog kojeg sam bila nepokretna, a zahvaljujuci terapiji dr Tasica, to je zaustavljeno. Za divno cudo bolovi su nestali, a ja sam ustala iz kolica. Kao pravi americki turista išla sam da razgledam Novi Sad, i prošetala sam se i do predivne petrovaradinske tvrdave”.
Kada se dr Lassiter Jonnie, vratila u Cikago njeni lekari su bili zabezeknuti rezultatima koji su postignuti u lecenju tradicionalnom medicinom i preporucili su Lassiter da nastavi sa terapijom u Novom Sadu. Ona je ponovo došla u junu, a potom i jesenas u Novi Sad i posle svega što se desilo, ima samo snažnu želju da dr Tasica bar privremeno odvede u Ameriku, gde bi mu omogucila da pokaže svoje znanje.
”Americki Lekari su vrlo prakticni i veruju iskljucivo rezultatima i nicem drugom. Tako da oni imaju vrlo pragmatican stav prema tradicionalnoj medicini, odnosno prema toj vrsti medicine, nemaju nikakvih predrasuda. Upravo zbog toga volela bih da dr Tasic, pored toga, što predaje na Univerzitetu za komplementarnu medicinu u Budimpešti, održi po neko predavanje u Sjedinjenim Americkim Državama, jer bi sigurno bilo onih koji bi ga slušali, a medu njima i mnogo mojih kolega, uverena je dr Lassiter Jonnie.
Pošto je dr Jovan Tasic sa velikim brojem svojih pacijenata postao i prijatelj kome se oni cesto javljaju, slicno se desilo i sa dr Lassiter. Ovih dana stiglo je pismo na njegovu internet adresu www.drtasic.com u kome se izmedu ostalog kaže, da su snimci pokazali da nema promena koje bi ukazivale na ponovno širenje tumora, mada je još uvek malo plaši što nema onu energiju kao pre i što još uvek malo oseca probadanje. Jer je ona sada uverena da ce živeti kao sav normalan svet. Pismo je potpisano sa standardnim potpisom “uvek tvoj(a)...” Jovanovih pacijenata koji se lece kod njega od cerbralne paralize, epilepsije, dijabetesa, steriliteta, poremecaja sluha, oštecenja vida i ostalih bolesti.
Vecina njih upoznali su dr Jovana Tasica kada uopšte nisu imali energije i dok su ih razdirali bolovi. Zbog toga što su zajedno i uspeli da motivišu telo, da se samo izbori sa najrazlicitijim bolestima, oni su i ostali zauvek njegovi. Baš kao i dr Lassiter Jonnie....
