Mi ne poznajemo dovoljno istočnu medicinu-bioenergiju, akupunkturu, akupresuru i ostale medicinske grane koje nazivamo alternativnom medicinom. Prvi put kada se pojavila akupunktura nama je to bio bauk, nismo znali šta je. Kada smo i sami upoznali tu problematiku i kada se počela izučavati ova istočnjačka medicina kao čitava jedna kompleksna nauka, ljudi su počeli graditi svest o njenom značaju, što je rezultiralo da akupunktura bude prihvaćena sasvim normalno u našoj ovdašnjoj medicini. Isti slučaj je i sa bioenergijom. Mada ona i dalje nije dovoljno proučena. U ljudskoj je psihi da kada nisu u mogućnosti određene, uglavnom za njih nepoznate, stvari, odnosno pojave da vide ili pak da opipaju, postaju skeptični i nepoverljivi. Postoji mali broj ljudi koji u to veruje. Ja kako objašnjavam rad dokotora Tasića, s obzirom da ga pratim već evo 12 godina, bio energetski putevi su nevidljivi. Mi verujemo i radimo samo ono šta vidimo, a vidimo krvne puteve, nervne, linfne itd. I to nam je opipljivo, i tu nešto možemo da uradimo i medicina se s tim bavi. A bioenergetski putevi nisu vidljivi, zbog toga mnogi ljudi to ne prihvataju. Prateći njegov rad ovih 12 godina ja sam shvatila da baš ti putevi pomažu ljudima u ozdravljenju ili su uzročnici nastanka neke bolesti. Kao što u arterijama nastane neko zapušenje, mi kažemo tromb, tako u tim bioenergetskim putevima nastaje neki prekid, stop ili neka začepljenja. Otklanjanjem onoga što je uzrokovalo neku bolest i neko stanje, to stanje se vraća na svoju normalu.
Vi ste izučili medicinu, kako to možete da dovedete u neku povezanost?
Kako ja objašnjavam to? Vidite ovako, medicina je došla do određenih granica i to je tačka u kojoj je stala. Međutim kod Dr Tasića nema te tačke, ima zarez i ima dalje. Prateći njegov rad i gledajući nalaze raznih specijalista, lekara iz stare Jugoslavije, van Jugoslavije, znam da tu medicina dalje više ne može ništa da pomogne, tu je kraj. Međutim kod njega vidim nije kraj... ima dalje... Deca su prohodala, progovorila. Mali Raša iz Gajdobre, njega neću nikad zaboraviti. Na moje oći dete je prohodalo.
A znam da celebralna paraliza i da poremećaj u psihofizičkom razvoju, zaostatak u razvoju, da se tu ne može nešto puno uraditi, da je tu kraj.
Ortodoksna medicina se ograđuje od takvog načina lečenja, kako vi vidite budućnost? Da li se treba ograditi da li treba zajedno raditi? Kako dalje?
Ne, ne treba se ograditi. Treba sarađivati, treba izučavati, treba čitati, treba se upoznati sa tim, sa novim granama istočnjačke, ja je nazivam istočnjačkom jer jeste istočnjačka medicina. Znači treba čitati, učiti, pitati, gledati, upoređivati sa našom medicinom koju ja bar tako radim, upoređujem sa onim što sam ja učila. I dalje što se tiče moje medicine ja tu stalno čitam pratim, učim, mislim ceo život se uči, takav je posao, takav je poziv. Želim da kažem da to sve treba pratiti, i bioenergiju, i akušunkturu, i akupresuru i mnoge druge grane. Ima homeopatija koja se pojavila zadnjih četiri pet godina ovde kod nas koja je nama isto bila bauk, znači prateći to čitajući proučavajuči onda možete da je povežete sa sadašnjom ortodoksnom medicinom. Neće to svako. Svi misle da su to neki nadri lekari i da su to neke izmišljotine, da su to ljudi koji hoće samo da uzmu novac na tuđoj nesreći, međutim ja se s tim ne slažem, doduše ima ih puno takvih, međutim doktor Tasić već dugo radi u Novom Sadu, evo kažem pratim ga već 12 godina i mislim da on je stručnjak za bioenergiju.
DA JE DOKTOR U TOM PODRUČJU!
