Trinaestogodišnja Lara iz Novog Mesta je pre sedam godina na moru imala prvi jak epileptični napad. Lekari su ustanovili tvrdovratnu žarišnu epilepsiju. I pored lekova, napad se posle leta ponovio, a kasnije je imala još nekoliko manjih napada. Zbog toga je popustila u školi, nije se mogla više skoncentrisati i bila je odsutna. Mama Mojca je fizioterapeut i bila je veoma skeptična prema alternativnoj medicini. Preko interneta je saznala za dr.Tasića. Pre šest godina prvi put su došli na terapiju.Tada je imala poslednji epileptični napad. Postepeno su joj lekari ukinuli lekove, napada više nema, a u školi joj ide veoma dobro, kaže vesela mama.
Larin prvi napad dogodio se na moru 29.06.2006. godine oko 5 sati ujutro. Lara je zavrištala, počela je cela da drhti i odjednom su joj leva ruka i noga postale nepokretne, a zatim i desna noga i teško je govorila. Prestala je da se odaziva, okretala je oči na gore. Bila je bez svesti pet minuta, zatim je zaplakala. Leva ruka i noga bile su umrtvljene, a zatim su posle pola sata problemi nestali. 01.07.2006. godine Lara je između dva i tri sata ujutro osetila kao mrave u levoj ruci i nozi, zatim i u desnoj. Posle deset minuta problemi su nestali. EEG snimak u budnom stanju bio je abnormalan, zato su se odlučili za uvođenje terapije sa Apilepsinom. Lekari su rekli da je u pitanju epilepsija temporalnega režnja. Drugi napad se dogodio 13.09.2006. godine u toku vožnje prema neurološkoj ambulanti dok je Lara spavala. Pozvala je mamu i samo se toga seća, da joj je nešto vuklo glavu unazad, zatim je istegla desnu ruku, a leva je bila ukočena. Glava joj je prvo više išla levo, zatim nazad. Mama ju je uzela u naručje, Lara je pogledala desno, zatim su usledila dva do tri minuta u kojima se desna ruka tresla. U tom trenutku nije mogla da govori, a kasnije je počela da povraća. Petnaest minuta nakon napada imala je pregled. Bila je umorna, ali je govorila normalno. Međutim, ustanovljena je puna pareza desne ruke, i slaba pareza desne noge. Pareza je trajala pola sata. Dobila je Tegretol i Apilepsin.
Nakon toga imala je napade u septembru i decembru 2006.godine zatim u martu i u junu 2007. godine. Od 15.do 19.08. više puta dnevno je klecnula i izgubila ravnotežu. Prilikom poslednjeg napada stala je na trotoar kada ju je nešto odjednom, bez ikakve reakcije ruku, bacilo napred u pesak. Ogrebala je obraz i povredila nogu, tako da je imala otoke. Kada smo je pitali šta se desilo, rekla je da joj se smračilo pred očima i da se odjednom našla na podu. Dobila je novu terapiju Apilepsin, Topamax, Frizium i Petnidan.
Ubrzo posle toga na internetu sam videla uspehe dr.Tasića. Naravno nisam verovala u takav način lečenja, jer radim kao fizioterapeut u zvaničnoj medicini. Bez obzira na to, ipak sam odlučila da Lari zakažem termin kod dr.Tasića.
Terapije su počele 17.09.2007. godine i već nakon prve terapije Lara se veoma dobro osećala.Tri dana posle terapije imala je napad koji je bio i njen poslednji napad. Lekari su joj smanjili lekove, a kasnije i potpuno ukinuli. Posle terapija osećala se veoma energično i veselo, napredak je bio vidan i u školi. Poslednju terapiju imala je u novembra i jedva je čekala da opet ide kod dr.Tasića.
24.03.2013. godine navršilo se pet godina od kada Lara više nema napade i ne uzima lekove. Bila je na EEG snimanju, rezultati su potpuno normalni i u redu tako da sada idemo kod neurologa na kontrolu na svake dve godine. Sada se veoma dobro oseća, ide u osmi razred osnovne škole, dobra je učenica i proći će sa odličnim uspehom. Dobra je skijašica i veoma često ide na takmičenja. Veoma često se seti terapije kod dr.Tasića i svojim vršnjacima rado govori o tome kako on radi i kako joj je pomogao, na čemu mu je cela naša porodica veoma zahvalna.
