Nuša Miklavčić, Mirna na Dolenjskem

Nuša je rođena u porodilištu u  Postojni. Pri porođaju došlo je do zastoja. Kada se  rodila bila je aspirirana. Na početku nije bilo problema, ali su počeli u trećem mesecu kada smo primetili da beba ne može da podigne glavu kada je na stomaku. Kasnije smo primetili da ne može  samostalno da sedi, da pada na pod i slabo jede.

Niko nije znao da nam objasni šta se dešava.Obraćali smo se svim mogućim institucijama, ali bez uspeha. Prekasno je počela da kontroliše stolicu i mokrenje, negde oko osmog meseca. Prve reči su se pojavile oko petog meseca starosti i to: dada,dado,deda,baba,maka,nona i nono.Od trećeg pa do petnaestoga meseca bila je ispitivana u ambulanti. Pokazali su nam njoj prilagođene vežbe. Nisu znali kako da nam objasne manjak apetita, slabo dobijanje na težini i zaostajanje u rastu. Po nagovaranju pedijatra  konačno smo dobili uput za gastroenterologa. Pregled je zahtevao sledeće: vađenje krvi, testiranje na gluten, biohemijske i hematološke analize, ali  sve je bilo besprekorno. Pedijatar je predlagao da joj ubrizgaju hormone za rast. Moja tetka je čula da joj može pomoći dr.Tasić. Pomislila sam da vredi pokušati, na kraju krajeva nemamo šta da izgubimo. Nismo prihvatili predloženu terapiju hormonima i u dogovoru sa mojim suprugom odlučili smo se za dr.Tasića.


IZABELA MIKLAVČIĆ-GERM, NUŠINA MAMA

Pre terapije kod dr. Tasića nije bilo nikakvog napretka, nije hodala, ometeni su bili motorika i orijentacija, nije mogla samostalno da sedi, nije hodala i veoma često je padala.

Kada je imala dvadeset i četiri meseca imali smo prvu terapiju. Terapije su počele 02. maja 2010.godine, a 04.maja oko 20.30h, Nuša je prohodala
Posle druge terapije Nuša  je uveče prohodala. Dogodilo se čudo. Posle te terapije kod dr.Tasića Nuša je radila stvari koje protekla dvadeset i četiri  meseca nije mogla. U roku od jedne nedelje počela je da puzi po stepenicama, kauču, stolici.... U roku od mesec dana sve se promenilo. Više je jela, samostalno je trčala, hodala po stepenicama, puzala i uistinu je u svemu  bila bolja. Sa terapijama smo dobili dobar motorni razvoj, dok se umni i psihički razvoj  poboljšao za njen uzrast.
Svi u kući bili smo presrećni i oduševljeni rezultatom dr.Tasića. Kada se pojavio problem on ga je rešio.Govor je počeo da se razvija, postepeno se pojavio apetit i zanimanje za okolinu.U vrtiću je počela da učestvije u samom programu.Posle svake  terapije  njena  vaspitačica i fizioterapeut i sami su primećivali veliki napredak, kako u psihičkom, tako i u  motoričkom razvoju. Kao roditelji primetili smo da je sposobna  i samostalna za trčanje i igru.

Lekari nisu znali da nam objasne njen napredak u razvoju, jednostavno su rekli da se dete samo popravilo.

Nušin napredak je zahvaljujući dr.Tasiću izuzetan, jer do tada nisam više videla nadu  nitii cilj. Bila sam  u mraku, jedino rešenje bilo je kod dr.Tasića i to da idemo kod njega dokle god to bude potrebno.

Nuša je sada sasvim u redu lepo napreduje, dobro se razvija, a što se tiče kretanja veoma je dobro, počela je da  skače i da vozi bicikl.



Pri prvom susretu sa dr.Tasićem bili smo veoma zadovoljni i nadali smo se najboljem. Po završetku prve terapije Nuša  je rekla da je gladna, što nas je iznenadilo jer je ranije izbegavala hranu. Pre toga nije ni stajala ni hodala, a malo je i govorila. Uveče kada smo došli kući posle prve terapije, bila je sva živahna i vesela. Sledećeg dana opet smo otišli na terapiju. Kada smo se vratili,  u kući je zavladalo pravo veselje. Nuša je bila veoma opuštena, hodala je u krug do mame, mene,  tate, psa, svi smo bili veoma srećni. Veoma smo zadovoljni što smo upoznali dr.Tasića. Ja sam ga videla u jednoj televizijskoj emisiji i  savetovala unuci da  ide kod njega. Sada Nuša ide kod dr.Tasića već dve godine. Puno takvih slučajeva sam videla i nadala se najboljem. Kada sam gledala dr.Tasića, potpuno me je oduševio njegov način rada i to što je  ljubazan i osećajan prema  bolesnoj deci .


ONDINA, NUŠINA PRABABA