Maja Šuligoj Nardin, Anžetova mama

Naš Anže se rodio u 26 nedelji trudnoće i bio je dva meseca priključen na respirator, a zatim je doživeo izliv krvi u mozak, zbog čega je iz njegove glave u trbušnu šupljinu sprovedena  drenažna cevčica. Bio je na rubu života!

Za dr.Tasića mi je rekla jedna gospođa u porodilištu. Za njeno dete nije bilo spasa, bilo je prekasno, pa mi je rekla: možda će pomoći tvom, pozovi ga.
Mladi roditelji o toj vrsti pomoći nisu znali mnogo, ali su za sinovljevo zdravlje bili spremni na sve. 


Tako smo ga pozvali i poslali mu Anžetovu sliku po e-pošti. Dr.Tasić je svoj posao uradio na daljinu. Prvo poboljšanje pokazalo se nakon dva dana. Bilo je vidnog napretka pri hranjenju i smanjili smo davanje kiseonika, a hranu je dobro prihvatao. Veoma smo zahvalni dr.Tasiću što nas je primio i što nam je pomogao, jer je sve bilo neizvesno i bez nade.

Kada je imao šest meseci, počeli smo da idemo na terapije u Centar Tasić kod dr.Tasića, a posle  prve  četiri terapije stanje se poboljšalo. Glavicu je bolje držao, počeo je da sedi. Posle svake terapije videlo se poboljšanje, tako da je i prohodao i progovorio. Sada je jedno veselo i zdravo dete, kao da nikada nije bilo bolesti. I sami  lekari su zadovoljni, kažu da se dogodilo čudo, jer njihove prognoze nisu bile najbolje.




Suprug i ja verujemo u komplementarnu medicinu, a o dr.Tasiću mislimo sve najbolje, jer je pokazao da može pomoći  tamo gde je nemoguće. Bili smo presrećni zbog Anžeovih rezultata i zato smo dr.Tasiću zaista  iskreno zahvalni.